ЕКО радио – (НИ)Једна ласта (НЕ)чини пролеће

(НИ)Једна ласта (НЕ)чини пролеће

Рано јутро, сунце излази, обасјава улице, куће, људе. Црвкут птица, један звук се посебно истиче својом пискавошћу, препознајем – то су ласте. Сигурна сам, почело је пролеће. Ласте имају урођен осећај, па се увек у исто време враћају код нас и улепшавају нам сунчане, пролећне дане. Не могу да се не запитам: „Да ли ће то заувек бити тако?“ Одговор може бити и потврдан и одричан, све зависи од нас самих.
Ласте су мале птице црно-беле боје, имају узак специфичан реп, кратке ноге, широке груди. Спадају у птице селице, које одлазе са наших простора касно у јесен, а враћају се у марту. Изузетно су спретне, неуморне, успевају да улове храну у лету, али када су на земљи и кад покушају да ходају изгледају неспретно. Неустрашиве су, јер се жустро боре против непријатеља, али и сродника. Ласта може да излегне од 4 до 5 младунаца, зато их оба родитеља хране. Иако су веома прилагодљиве последњих година их је све мање због загађења животне средине. Тешко је прецизно одредити број ласта, али научници су доказали да је свакако њихов број опада. Италијански Институт за шумску фауну је објавио податак да је у Европи некада било око петнаест милиона ластавица, а сада од шест до осам милиона. Не знамо колико ласта има у Србији јер се не прати редовно бројност ових птица.
Пољопривредници у жељи да повећају приносе на њивама, у жељи да продају што више својих производа прскају биљке разним пестицидима који штете инсектима и другим животињама. Наши весници пролећа, ласте, хране се инсектима, али како је њих све мање, тако ласте остају без хране неопходне за живот. Нису само пољопривредници криви за то, него и сви ми, јер желимо да купимо само плод који лепо изгледа. Осим тога, многи људи са својих кућа руше гнезда, која су свиле ласте. Гнезда су јако битна за младе, јер они првих тридесет дана не могу да лете. Ове птице праве лоптаста гнезда од блата и пљувачке, па она трају две до три године. Како је све мање земљаних путева, а све више бетона ласте теже долазе до неопходног материјала за свој дом.
Ако и даље желимо да чујемо цвркут ласта и да пратимо њихове пируете морамо се пробудити и почети да размишљамо како да им помогнемо.

Ласте могу бити спасене ако успемо да допремо до људи и објаснимо им да морају више обраћати пажњу на њих. Није довољно да само појединци чине добра дела овим птицама, морају се укључити сви! Данас када имамо телевизију и друштвене мреже није тешко проширити информације. Дечији поучни програми могу утицати на децу, а емисије о животној средини на одрасле. Почните већ данас да помажете! Немојте рушити њихова гнезда, не одузимајте им и не загађујте храну.
Ако не променимо своје навике догодиће се оно чега се највише плашимо.
……………………..
Рано јутро, сунце излази, обасјава улице, куће, људе. Црвкут птица, један звук који тражим не истиче се својом пискавошћу, схватам – нема ниједне ласте.

Миљана Плавшић и Кристина Полимац (VI2)